(PDF) Zadovoljstvo životom u Srbiji

来自 : www.researchgate.net/publicati 发布时间：2021-03-26

169primenjena psihologija, str. 151-177ZADOVOLJSTVO ŽIVOTOM U SRBIJIjednodimenzionalne strukture. Dodatna proveravanja, putem konrmatornog po-stupka i saglasno principu krosvalidacije, ukazuju na prihvatljivu valjanost i potkre-pljenje zaključka, zasnovanog na većini dosadašnjih nalaza, da je tu reč o pregnatnoj meri zadovoljstva životom (Arrindell et al., 1999; Diener et al., 1985; Eid Diener, 2004; Pavot Diener, 1993). Ipak, detaljnije poznavanje prirode merenja ove skale, posebno u svetlu nekih skorašnjih, mada retkih nalaza (Tucker et al., 2006), nalaže potrebu da se obave naknadne provere invarijantnosti merenja zadovoljstva živo-tom putem SWLS u različitim populacijama.Rezultati hijerarhijskih regresionih analiza dodatno su potkrepili ranije zaključke o SWLS kao valjanoj meri zadovoljstva životom (Diener et al., 2010; Diener et al., 2002; Lucas Diener, 2010). Primena ovog instrumenta na dva nezavisna prigodna uzorka iz domaće populacije, u okviru relativno bogatog i raznorodnog instrumentarijuma, omogućila je i svojevrsni korelacioni eksperiment u proveravanju relativnog značaja pojedinih sociodemografskih karakteristika i osobina ličnosti u objašnjenju indivi-dualnih razlika u zadovoljstvu životom. Među sociodemografskim karakteristikama, raspoloživim u ovom ogledu, prvo se kao značajni, mada skromni, prediktori zado-voljstva životom ispostavljaju uzrast i obrazovanje, dok pol, kao i u mnogim dosadaš-njim istraživanjima, ne predstavlja značajni prediktor ove komponente ličnog blago-stanja. Kada se u drugoj regresionoj analizi, drugom eksperimentalnom pokušaju, kao prediktor uvede samoprocena zarade – u kojoj je meri ispitanik procenio da je njegovo primanje ispod proseka, prosečno ili iznad proseka – uloga ovih prediktora iz reda sociodemografskih karakteristika se menja, tako da su sada značajni prediktori zadovoljstva životom stepen obrazovanja i samoprocena veličine primanja.Nejednak prediktorski status uzrasta u dve hijerarhijske regresione analize, kao i nje-gova potencijalna interakcija sa samoprocenom zarade, ukazuju na moguće specič-nosti pripadnika domaće populacije koji se nalaze u srednjem i, posebno, poznom odraslom dobu. Obrazovni status, varijabla koja se ne izdvaja naročito u dosadašnjim istraživanjima i teorijskim shvatanjima ličnog blagostanja, ovde se pokazuje, u duhu pedagoškog optimizma, kao potencijalni pozitivni antecedent zadovoljstva životom. Iako je obrazovanje relativno stabilan prediktor, veličina parcijalnog doprinosa znatno je manja kada se u prediktore uključi i zadovoljstvo zaradom, što može proisticati iz korelacije ove dve varijable. Međutim, treba uzeti u obzir i karakteristike uzoraka, jer se među ispitanicima nalazi i veći broj onih koji još nisu završili obrazovanje i uključili se u svet rada. Znatna je količina nalaza koji jasno govore o ulozi materijal-nog statusa u zadovoljstvu životom (Biswas-Diener Diener, 2001; Diener Biswas-Diener, 2002; Diener et al., 1993), tako da istaknutost stepena obrazovanja u prvoj regresionoj analizi, kada se među prediktorima ne nalazi zarada, može biti posledica činjenice da je taj prediktor zapravo larvirani indikator materijalnog statusa.Među osobinama ličnosti, kao dosledni i po iznosu istaknuti prediktori zadovoljstva životom nalaze se neuroticizam i ekstraverzija. To je, takođe, saglasno sa velikom većinom drugih, nezavisnih nalaza (Diener et al., 2003, 2010; Francis, 1999; Lucas